Tre­ner Ko­šar­ka­škog klu­ba Su­to­mo­re mr Mar­ko Ra­jo­vić (38) ove go­di­ne obi­lje­ža­va pu­no­ljet­stvo u tre­ner­skom po­slu. Od dva­de­se­te go­di­ne vo­di mla­đe se­lek­ci­je ovog klu­ba, či­ji je ujed­no osni­vač, a na put je iz­veo broj­ne ge­ne­ra­ci­je ko­šar­ka­ša, me­đu ko­ji­ma su i ne­ka već po­zna­ta ime­na igre pod obru­či­ma. Po­vre­da ko­ja ga je zna­čaj­nim di­je­lom i mo­ti­vi­sa­la da upi­še i za­vr­ši Fa­kul­tet spor­ta i fi­zič­kog vas­pi­ta­nja, a po­tom ma­gi­stri­ra sport­sku me­di­ci­nu, pri­mo­ra­la ga je da svo­ju igrač­ku ka­ri­je­ru pre­ra­no okon­ča.
Ra­jo­vić, ko­ji fi­zič­ko vas­pi­ta­nje pre­da­je u je­di­noj su­to­mor­skoj osnov­noj ško­li, pri­sje­ća­ju­ći se se svo­jih ko­šar­ka­ških po­če­ta­ka, svje­do­či ka­ko je sve kre­nu­lo od „Vo­li li­ge” u ko­joj se na­šao kao član ko­šar­ka­ške se­lek­ci­je su­to­mor­ske OŠ „Ke­kec”.
– Sva­ke ne­dje­lje igra­le su se me­đu­škol­ske utak­mi­ce, i to po tzv. dvo­kru­žnom si­ste­mu. Na jed­nom od tih tak­mi­če­nja trim­fo­va­la je upra­vo se­lek­ci­ja mo­je ško­le, a ja sam bio te go­di­ne naj­bo­lji stri­je­lac i igrač li­ge. Ko­li­ko je ta škol­ska li­ga bi­la pra­će­na go­vo­ri i to da me je ne­po­sred­no po okon­ča­nju tak­mi­če­nja ta­da­šnji KK Pi­ka­di­li po­zvao da na­stu­pam za njih. Ri­ječ je o eki­pi ko­ja se tak­mi­či­la u ta­da je­din­stve­noj ju­go­slo­ven­skoj Pr­voj B li­gi. Na­rav­no, po­ziv sam pri­hva­tio i ne­ko­li­ko se­zo­na igrao za Pi­ka­di­li, gdje sam bio naj­mla­đi igrač. Ka­ri­je­ru sam po­tom pre­ki­nuo ka­ko bih na­sta­vio ško­lo­va­nje, a u isto vri­je­me pre­ki­du ka­ri­je­re je ku­mo­va­la lo­ša se­lek­ci­ja vje­žbi to­kom tre­ni­ra­nja, ta­ko da i da­nas vu­čem te­žu po­vre­du gla­ve but­ne ko­sti. Ne­ka­ko je to bio i je­dan od ključ­nih raz­lo­ga da se to­kom ško­lo­va­nja i stu­di­ra­nja naj­ne­po­sred­ni­je po­sve­tim upra­vo sport­skom vas­pi­ta­nju i sport­skoj me­di­ci­ni – ka­že Ra­jo­vić.
Iako mlad čo­vjek, u tre­ner­skom po­slu Ra­jo­vić je vi­še ne­go is­ku­san, pa smo ga kao vr­lo kre­di­bil­nog sa­go­vor­ni­ka pi­ta­li i za mi­šlje­nje o ak­tu­el­nom tre­nut­ku cr­no­gor­ske ko­šar­ke.
– Ako bi se pra­ti­li kraj­nji pro­duk­ti, mo­glo bi se re­ći da je cr­no­gor­ska ko­šar­ka na iz­u­zet­nom ni­vou, po­seb­no ako se ima na umu da ima­mo zna­ča­jan broj igra­ča ko­ji su ve­de­te svo­jih klu­bo­va u naj­ja­čim svjet­skim li­ga­ma. Me­đu­tim, sta­nje „na te­re­nu” je do­sta lo­še. Na­ro­či­to ne­ma kva­li­tet­nog struč­nog nad­zo­ra nad mla­đim se­lek­ci­ja­ma, a tu je upra­vo bu­duć­nost. Tu se igra­či for­mi­ra­ju. Kod nas, na­ža­lost, po­sao tre­ne­ra se po­vje­ra­va sva­ko­me, bez ob­zi­ra da li ima kva­li­fi­ka­ci­je, da li je po­ha­đao struč­ne ško­le, se­mi­na­re, po­la­gao kva­li­fi­ka­ci­o­ne is­pi­te... Ne­ma ni­ka­kvih ogra­ni­če­nja u tom po­gle­du, a Ko­šar­ka­ški sa­vez Cr­ne Go­re sto­ji na sta­no­vi­štu da je do­volj­no je­dan ili dva se­mi­na­ra go­di­šnje ko­ji­ma se tre­ne­ri­ma da­je le­gi­ti­mi­tet da ra­de sa dje­com. Uslo­vi za rad u go­to­vo svim klu­bo­vi­ma u Cr­noj Go­ri su na iz­u­zet­no ni­skom ni­vou. Tek ma­li broj pri­vred­ni­ka po­ma­že rad mla­đih se­lek­ci­ja, i to je po­seb­no ve­li­ki pro­blem. Da­kle, či­tav si­stem je u lo­šem sta­nju, a mi i po­red to­ga ima­mo od­li­čan kraj­nji pro­dukt. Mo­že­te mi­sli­ti ko­li­ko bi­smo broj vr­hun­skih ko­šar­ka­ša ima­li ka­da bi sa­mo ele­men­tar­ni uslo­vi za rad i pra­vil­nu edu­ka­ci­ju mla­dih ko­šar­ka­ša bi­li stvo­re­ni – na­vo­di Ra­jo­vić.
Na pi­ta­nje šta su pred­no­sti, a šta glav­ni pro­ble­mi nje­go­vog Su­to­mo­ra ka­da je ri­ječ o ko­šar­ka­škom po­ten­ci­ja­lu, naš sa­go­vor­nik od­go­va­ra da su bez di­le­me, pred­nost iz­u­zet­no upor­na dje­ca ko­ja su za sport­ski uspjeh ne­ka­ko pred­o­dre­đe­na.
– O to­me svje­do­če i re­zul­ta­ti na­šeg klu­ba. Osnov­ni hen­di­kep nam je to što ne­ma­mo pra­vu sport­sku dvo­ra­nu, već sve vri­je­me ko­ri­sti­mo sa­lu za fi­zič­ku kul­tu­ru OŠ „Ke­kec”. Ka­da bi taj pro­blem ne­kim slu­ča­jem bio ri­je­šen, tre­nin­zi bi bi­li da­le­ko ozbilj­ni­ji, a ima­li bi­smo ti­me i uslo­ve za or­ga­ni­za­ci­ju naj­ja­čih mo­gu­ćih me­če­va i tur­ni­ra. Vje­ru­je­mo da ni­je da­le­ko dan ka­da će po­če­ti iz­grad­nja dav­no obe­ća­ne sport­ske dvo­ra­ne u Su­to­mo­ru. Po­ma­žu nam pri­vred­ni­ci i lju­di ko­ji pre­po­zna­ju zna­čaj po­sto­ja­nja na­šeg klu­ba, i mi smo im na to­me za­hval­ni. Ipak, ta po­moć je ne­do­volj­na za ve­li­ka dje­la, prem­da smo pre­za­do­volj­ni us­pje­si­ma ko­je po­sti­že­mo u ova­kvim uslo­vi­ma. Ove se­zo­ne se tak­mi­či­mo sa če­ti­ri se­lek­ci­je, a da ni sa­mi ne zna­mo ka­ko na kraj iz­la­zi­mo ka­da je ri­ječ o fi­nan­si­ja­ma – iskren je Ra­jo­vić, ko­me se s raz­lo­gom pri­pi­su­je za­slu­ga da je pre­da­nim ra­dom sa mla­dim ko­šar­ka­ši­ma na­pra­vio „ve­li­ki klub iz ma­log mje­sta”.
– Ne li­ku­jem zbog to­ga, ma­da sva­ka­ko pri­ja­ju no­vin­ski pri­lo­zi va­ših ko­le­ga u ko­ji­ma se afir­mi­šu re­zul­ta­ti KK Su­to­mo­re. Mi tek ima­mo na­mje­ru da po­ka­že­mo ko­li­ko mo­že­mo. Lič­no, po di­plo­mi­ra­nju na DIF-u, na­sto­jao sam da usa­vr­ša­vam tre­ner­ski po­sao po­ha­đa­ju­ći bez­broj se­mi­na­ra ši­rom Evro­pe. No­šen lič­nim pro­ble­mom sa po­vre­dom i opre­dje­lje­njem da ne­kog od igra­ča ne­struč­no­šću ili ne­smo­tre­no­šću even­tu­al­no ne po­vri­je­dim, upi­sao sam ma­gi­star­ske stu­di­je na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du, gdje sam ste­kao zva­nje ma­gi­stra sport­ske me­di­ci­ne, di­plo­mi­ra­ju­ći na te­mu – „In­di­ka­tor­ska vri­jed­nost so­mat­skog sta­tu­sa u ini­ci­jal­noj se­lek­ci­ji mla­dih ko­šar­ka­ša”. Taj, kao i još dva ra­da ob­ja­vio sam na me­đu­na­rod­nim se­mi­na­ri­ma.
Što ti­če na­ših igra­ča ko­ji su se ostva­ri­li, po­zna­to je da su ne­ki od njih sti­glo do Cr­ve­ne zve­zde, Ši­ben­ke, Bu­duć­no­sti... No, svo­jim naj­ve­ćim uspje­hom sma­tram to što za­hva­lju­ju­ći spor­tu ko­jim se ba­ve, ti mom­ci iz­ra­sta­ju u fi­zič­ki i men­tal­no zdra­ve lju­de, ko­ji zna­ju šta že­le u ži­vo­tu. Po­no­san sam na sve njih – do­da­je Ra­jo­vić.M. JO­VA­NO­VIĆ


Po­ro­di­ca kao po­kre­tač­ka sna­ga

Brat Mi­loš je ujed­no i pr­vi sa­rad­nik u tre­ner­skom po­slu Mar­ku Ra­jo­vi­ću. Mar­ko u isto vri­je­me uspi­je­va da bu­de na­stav­nik u OŠ „Ke­kec”, uspje­šan tre­ner i po­ro­di­čan čo­vjek, če­mu va­lja do­da­ti po­da­tak da već ne­ko vri­je­me ži­vi u Pod­go­ri­ci, zbog če­ga je pri­nu­đen da sva­ko­dnev­no pu­tu­je.
– Čo­vje­ku ne pa­da ni­šta te­ško ako ra­di po­sao ko­ji vo­li. Uz po­moć bra­ta i tre­ne­ra Mi­lo­ša Ra­jo­vi­ća, sti­žem sve. Po­ro­di­ca mi je po­kre­tač­ka sna­ga i po­dr­ška u sve­mu što ra­dim. Sti­žem da se po­sve­tim su­pru­zi An­dri­ja­ni, kćer­ka­ma Ta­ri i Ani­ki, ma­da bi mi pri­ja­lo, da­ka­ko, da sam mno­go vi­še vre­me­na sa nji­ma. Sre­ćom, pot­pu­no se ra­zu­mi­je­mo, a to je valj­da re­cept za pun uspjeh i do­bro funk­ci­o­ni­sa­nje – ka­že on.


Stva­ra­nje uslo­va

Ra­jo­vić ka­že da je pri­je­ko po­treb­no pro­mi­je­ni­ti ono što se pred­sta­vlja u jav­no­sti pri­o­ri­te­ti­ma Su­to­mo­ra­na. Ot­ka­ko po­sto­ji­mo kao klub, glav­na te­ma sva­ke go­di­ne, pred po­če­tak tu­ri­stič­ke se­zo­ne je – ho­će li bi­ti ten­di na oba­li ili ne, te ko­li­ko će štan­do­va ra­di­ti, a su­štin­ski sve to ne­ma ve­ze sa ozbilj­nim tu­ri­zmom ko­me se na­vod­no te­ži.
– Ni­gdje u pri­o­ri­te­ti­ma ne­ma pred­vi­đe­nih ak­tiv­no­sti ko­je bi re­zul­ti­ra­le stva­ra­njem uslo­va za zdra­vo od­ra­sta­nje i raz­vi­ja­nje mla­dih. O nji­ma kao da ni­ko od po­zva­nih ne že­li da bri­ne. Tu lo­šu prak­su tre­ba pre­ki­nu­ti ako se do­i­sta mi­sli o bu­duć­no­sti ovog po mno­go če­mu za­po­sta­vlje­nog mje­sta – upo­zo­ra­va tre­ner KK Su­to­mo­re.